Bolesnica je obolila od amenoreje u dobi od 39 godina. Imala je skladan brak i dvoje djece. Otišla je ginekologu, koji ju je pregledao i nije joj ništa rekao o čemu se radi, već je "zamišljeno počeo pisati", ona ga je uplašena da je nešto ozbiljno, zapitala: "Da li imam rak?", a on joj je odgovorio: "Moramo napraviti još neke pretrage da bismo bili sigurni u dijagnozu". Bolesnica je tog časa dobila klasičnu paničnu ataku. Panične atake su se istog dana ponovile nekoliko puta. Između ataka bila je izrazito anksiozna, uznemirena, prestala je obavljati uobičajene obaveze, već prvog dana nije ništa pripremila obitelji za jelo, cijelo vrijeme je nazivala na telefon, prekidala razgovore. Bolesnici je nakon nekoliko dana dijagnosticiran malignom ovarija, i uskoro je umrla. Cijelo to vrijeme (nešto više od 3 mjeseca) imala je svakodnevo panične atake, koje nisu reagirale na preporučenu terapiju, posve je prestala funkcionirati i anksioznost i panične atake doživljavala je kao "težu bolest nego bolest ovarija". Višekratno je tražila pomoć kardiologa, inzistirala na snimanju EKG-a, a ginekologa je odbijala. Od prvog dana nije bila radno sposobna i to prvotno radi psihičkog stanja.
